О књизи: 2007 / "У фебруару 1973. Москва је крцкала од богојављенских мразева. Зимско сунце жарко је пекло на небу без облака, позлативши тај сабласни сребрно-снежни полен који у ово време увек виси над градом. Ваздух попут игле исушио је ноздрве и охладио плућа. По овом времену желите да сечете дрва, да се обришете снегом до појаса и да се љубите на шумској ски стази Аеродромски аутобус, прекривен мразом, откотрљао се између снежних наноса аеродрома до самог краја аеродрома Внуково. зауставио се испред ТУ-134. Нас тридесетак путника јутарњег лета Москва-Виљнус, изашли смо из аутобуса са коферима, торбама и актовкама и, савијајући се под ветром који нас гризе у образе, касом јурнули на рампу. Али то није био случај! Из авиона је изашла стјуардеса у Оренбуршком шалу, Аерофлотовом капуту и ​​крзненим чизмама…»